Još jedno izdanje Nišville Jazz Festivala zvanično je zatvoreno spuštanjem zavese na scenama unutar Niške tvrđave. Tokom proteklih dana, Niš je ponovo bio centar svetske džez i fuzione muzike, ali ovogodišnje zatvaranje ostavlja gorak ukus u ustima organizatora, publike i kulturnih radnika. U senci uvek prisutnih finansijskih nesuglasica sa institucijama i pitanja održivosti manifestacije, otvara se glavno pitanje: kakva je budućnost najvećeg džeza festivala na Balkanu?
Od lokalne inicijative, do svjetskog brenda
Ono što je devedesetih godina počelo kao lokalna entuzijastička inicijativa, pod vođstvom direktora Ivana Blagojevića izraslo je u gigantski kulturni brend jugoistočne Evrope. Nišville je decenijama građen na konceptu „fuzije“ – spajanju tradicionalnog, autentičnog balkanskog folklornog zvuka sa modernim zapadnim džezom, fankom i bluzom.
Festival je postao prepoznatljiv ne samo po muzičkom, već i po bogatom pratećem programu: od teatarskih i filmskih scena, preko likovnih kolonija i strip izložbi, pa sve do izdvojenih bina posvećenih tradicionalnoj muzici i hip-hopu. Britanski magazin The Guardian prepoznao ga je i svrstao među najznačajnije evropske džez festivale.
Najposećeniji džez festival u jugoistočnoj Evropi
Festival se tradicionalno održava u istorijskom ambijentu Niške Tvrđave i važi za najposećeniji džez festival u jugoistočnoj Evropi, sa prosečno 150.000 do 180.000 posetilaca po izdanju. Program se odvija na preko 15 posebnih scenografskih bina, uključujući glavne scenske prostore poput Earth & Sky stage-a, pa sve do radioničkih i alternativnih bina kao što su Midnight i Museum stage. Svake godine manifestacija okuplja više od 1.000 muzičara, glumaca i umetnika iz celog sveta.
Skup velikih muzičkih imena
Pod okriljem Tvrđave tokom proteklih decenija nastupale su najveće svetske i regionalne ikone džeza, fuzije, soul i bluz muzike.
Među svetskim zvezdama koje su obeležile istoriju festivala izdvajaju se Solomon Burke, Tom Harrell, Candy Dulfer, Roy Hargrove, Billy Cobham, Benny Golson, Larry Coryell, Jean-Luc Ponty, Al Di Meola, Bob Geldof, Stanley Clarke, Earth, Wind & Fire Experience, Joss Stone, Julian Marley i Seun Kuti.
Bogatu regionalnu i domaću scenu predstavljali su velikani poput Duška Gojkovića, Stjepka Guta, Šabana Bajramovića, Darka Rundeka, Vasila Hadžimanova, grupe Leb i Sol, Vlatka Stefanovskog, Esme Redžepove i mnogih drugih.
Ovogodišnje izdanje potvrdilo je visoke umetničke standarde, okupivši izuzetno zvučna imena domaće i svetske scene. Publika na glavnoj bini imala je priliku da uživa u spektakularnim nastupima svetskih fank i disko ikona Boney M (predvođenih Maizie Williams) i čuvenog britanskog acid-jazz sastava Incognito. Veliku pažnju privukli su i Paquito D’Rivera Trio, The Amy Winehouse Band, japanski fuzioni kolektiv Kyoto Jazz Massive, kao i majstori džezi gipsy gitare Stochelo Rosenberg & Yannis Constans Trio. Od domaćih i regionalnih zvezda publika je oduševljeno dočekala Vlatko Stefanovski Trio, legendarnu Galiju, sastave Del Arno Band, KAL i Zejna, kao i niški rnr sastav Daltoni.
Konferencija za medije: Šta poručuje direktor Ivan Blagojević?
Na završnoj press konferenciji povodom zatvaranja festivala, pred novinarima se tradicionalno obratio direktor Nišville-a Ivan Blagojević. Iako je sumirao uspešan muzički deo i reakcije publike, centralna tema ponovo su bili finansijski uslovi i opstanak samog tima.
„Uspeli smo i ove godine da sačuvamo nivo i dovedemo publiku, ali model po kome funkcionišemo više nije održiv. Država u nama i dalje ne vidi ono što su davno prepoznali svetski mediji. Izostanak sistemske podrške resornog ministarstva gura nas u ulogu mađioničara koji iz godine u godinu moraju da izmišljaju budžet iznova“, istakao je Blagojević.
Govoreći o daljim koracima i organizacionom statusu festivala, dodao je:
„Imamo dve opcije pred sobom – ili da se festivalu konačno dodeli adekvatan nacionalni status sa stabilnim finansiranjem, ili smo prinuđeni na drastične korake: od redukcije bina i selidbe na znatno manje prostore poput Letnje pozornice, pa do potpunog gašenja logistike. Bili smo prinuđeni da racionalizujemo radno osoblje jer jednostavno ne možemo opteretiti budžet tokom cele godine. Nišville nije samo četiri dana koncerta u avgustu, to je celogodišnji pogon koji zaslužuje poštovanje institucionalnog sistema.“
Zavesa je još jednom spuštena nad Tvrđavom, a zvuki džeza utihnuli su do daljnjeg. Loptica je sada u dvorištu nadležnih institucija — hoće li Niš zadržati svoj najveći kulturni brend ili će festival biti primoran da iz korena promeni svoj format?
