Većina građana Islanda nije podržalo nastavak pregovora u uskalsu te države u EU. Na refrendumu s velikom izlaznošću od 82,5 odsto birača, 52,8 odsto glasalo je protiv nastavka pregovora, dok je 47,2 odsto podržalo njihovo ponovno pokretanje.
Građani Islanda odbili su nastavak pregovora o članstvu njihove zemlje u Evropskoj uniji, čime je za sada zatvorena mogućnost da ova nordijska država ponovo otvori proces pristupanja Uniji.
Na referendumu održanom 29. avgusta, 52,8 odsto birača glasalo je protiv nastavka pregovora, dok je 47,2 odsto podržalo njihovo ponovno pokretanje. Izlaznost je bila izuzetno visoka – 82,5 odsto birača izašlo je na referendum.
Rezultat je posebno značajan jer je glasanje bilo tijesno i do samog kraja neizvjesno. Razlika između dvije opcije iznosila je nešto manje od 13.000 glasova. Za nastavak pregovora uglavnom je glasao glavni grad Reykjavik, dok su ruralna područja i predgrađa većinom podržala opciju „ne“.
Nije glasanje o članstvu
Iako se referendum u javnosti često predstavlja kao glasanje o ulasku Islanda u EU, građani zapravo nisu odlučivali o samom članstvu.
Pitanje je bilo da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju EU. Da je odgovor bio potvrdan, pregovori bi mogli biti obnovljeni, a eventualni dogovor sa Briselom potom bi morao da bude ponuđen građanima na novom referendumu o samom članstvu.
Island je zahtjev za članstvo podnio 2009. godine, a pregovori su vođeni od 2010. do 2013. godine, kada su suspendovani nakon promjene vlasti. Iako pregovori nisu nastavljeni, formalna aplikacija Islanda za članstvo nije povučena.
Zašto su birači rekli „ne“?
Jedan od ključnih razloga bio je ribolov, strateški važan za islandsku privredu i nacionalni identitet.
Protivnici nastavka pregovora upozoravali su da bi eventualno članstvo značilo prihvatanje zajedničke ribarske politike EU i smanjenje kontrole Islanda nad sopstvenim ribolovnim resursima. Ribarska industrija ima veliki značaj za islandsku ekonomiju – prema podacima koje navodi Reuters, sektor učestvuje sa oko 15 odsto BDP-a i približno 40 odsto prihoda od izvoza.
Drugi važan argument bio je pitanje nacionalnog suvereniteta. Dio birača smatra da Island već ima veliki dio ekonomskih koristi od evropske integracije, bez potrebe da postane članica EU.
Island je, naime, član Evropskog ekonomskog prostora (EEA), što mu omogućava pristup jedinstvenom evropskom tržištu, a istovremeno je dio Šengenskog prostora i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA).
Drugim riječima, Island je odlučio da zadrži model „blizu EU, ali izvan EU“.
Geopolitika nije bila dovoljna da promijeni stav
Referendum je održan u trenutku velikih geopolitičkih promjena. Rat u Ukrajini, sve veća strateška važnost Arktika i neizvjesnost oko buduće američke bezbjednosne politike prema Evropi ponovo su otvorili pitanje da li bi Island kroz članstvo u EU dobio dodatnu političku i bezbjednosnu težinu.
Vlada premijerke Kristrún Frostadóttir upravo je bezbjednosne i ekonomske argumente koristila kao jedan od razloga za ponovno otvaranje pregovora. Međutim, birači su procijenili da je postojeći model saradnje dovoljan. Premijerka je nakon rezultata prihvatila odluku birača, dok je vlada najavila da će se fokusirati na jačanje postojećih odnosa sa EU, kao i na druga bezbjednosna partnerstva.
Šta „ne“ znači za budućnost Islanda?
Neposredna posljedica je jasna: pregovori sa Evropskom unijom neće biti obnovljeni u okviru sadašnjeg političkog mandata.
To, međutim, ne znači prekid odnosa Islanda i EU. Naprotiv. Island ostaje dio Evropskog ekonomskog prostora i Šengena, pa će ekonomska i politička povezanost sa EU ostati veoma snažna.
Za Reykjavik će sada glavni izazov biti kako da očuva prednosti pristupa evropskom tržištu, a istovremeno zadrži kontrolu nad oblastima koje smatra ključnim za nacionalni interes – prije svega ribarstvom.
Pitanje članstva vjerovatno nije trajno nestalo sa islandskog političkog dnevnog reda. Ali rezultat pokazuje da trenutno nema dovoljno široke podrške čak ni za nastavak pregovora, a kamoli za samo članstvo.
Poruka za Evropsku uniju
Rezultat je važan i za samu Evropsku uniju.
Island je dugo smatran jednim od kandidata koji bi, ukoliko se odluči za članstvo, relativno brzo mogao završiti pristupni proces. Za razliku od većine današnjih kandidata, zemlja već primjenjuje veliki dio evropskih pravila kroz EEA i ima razvijene institucije i visok nivo ekonomske razvijenosti. Tokom prethodnih pregovora Island je već zatvorio 11 pregovaračkih poglavlja.
Zato je rezultat referenduma svojevrsni politički udarac Briselu, posebno u trenutku kada EU želi da proširi i ojača svoje prisustvo na Arktiku i u sjevernom Atlantiku.
Ipak, teško je ovaj rezultat tumačiti kao opšte odbacivanje Evropske unije. Island nije glasao za udaljavanje od Evrope – glasao je za zadržavanje postojećeg odnosa sa EU bez punopravnog članstva.
To je važna razlika.
Šta ovo znači za proširenje EU?
U širem kontekstu evropskog proširenja, islandsko „ne“ šalje dvostruku poruku.
Prva je da članstvo u EU više nije automatski privlačno čak ni državama koje su već duboko integrisane u evropsko tržište. Island je pokazao da ekonomska bliskost sa Unijom ne mora nužno voditi ka punopravnom članstvu.
Druga poruka je da je pitanje proširenja sve više povezano sa konkretnim nacionalnim interesima. Za Island su to ribolov, suverenitet, valuta i kontrola prirodnih resursa. U drugim zemljama kandidata prioriteti mogu biti drugačiji.
Za EU to znači da će, pored ekonomskih koristi članstva, morati još snažnije da objašnjava šta članstvo donosi u oblastima bezbjednosti, političkog uticaja i zaštite nacionalnih interesa.
Ipak, islandski referendum ne znači da je proces proširenja EU zaustavljen. On je prije svega specifičan slučaj jedne male, bogate i već duboko integrisane evropske zemlje.
„Ne“ nije kraj evropske priče
Island tako ostaje izvan Evropske unije, ali ne i izvan evropskog sistema.
Građani su izabrali da zadrže postojeći model: pristup evropskom tržištu i slobodu kretanja kroz Šengen, uz istovremeno očuvanje pune političke samostalnosti i kontrole nad ribarstvom.
Rezultat od 52,8 prema 47,2 odsto pokazuje, međutim, da je pitanje daleko od marginalnog. Gotovo polovina birača želi da se vrata prema EU ponovo otvore.
Zato se može očekivati da će se pitanje članstva prije ili kasnije ponovo pojaviti u islandskoj politici. Ovoga puta, međutim, poruka birača je jasna: Island za sada želi Evropu – ali ne želi Evropsku uniju.
