Nakon isteka desetogodišnjih državnih ugovora i rasta troškova poslovanja, radno-intenzivne fabrike napuštaju zemlju, otvarajući pitanje dugoročne održivosti modela privlačenja stranih investicija subvencijama.
Model privlačenja stranih direktnih investicija pomoću državnih subvencija i ustupanja povoljnih uslova za otvaranje radnih mjesta u Srbiji sve se češće suočava sa izazovima. Zatvaranje pogona kompanija poput „Dräxlmaier“-a u Zrenjaninu i „Valy“-ja u Valjevu, kao i najave redukcije broja zaposlenih u drugim stranim fabrikama, ponovo su otvorili raspravu u javnosti o održivosti ovog ekonomskog koncepta nakon isteka ugovorenih državnih podsticaja.
Odlazak investitora i smanjenje broja radnika
Njemački proizvođač kablova za automobilsku industriju „Dräxlmaier“ doneo je odluku o postepenom zatvaranju pogona u Zrenjaninu, usljed čega će bez posla ostati oko 1.100 radnika. Prema podacima sindikata, menadžment ove kompanije je tokom protekle godine pokušavao da pronađe model za nastavak rada u smanjenom obimu, ali je na kraju odlučeno da do kraja januara pogon napusti oko 85 odsto zaposlenih, dok će preostali radnici raditi na zatvaranju fabrike do kraja marta.
Slična situacija zabeležena je i u kompaniji „Valy“ u Valjevu, gdje je najavljeno gašenje pogona u kojem je angažovano više od 700 radnika. Takođe, pomenute su i najave smanjenja obima posla ili otpuštanja u drugim kompanijama, kao što su „Teklas“ u Vladičinom Hanu i Vranju i „Jazaki“ u Šapcu .
Subvencije potrošene, kapital se seli
Predstavnici radničkih sindikata ističu da zatvaranje fabrika nije iznenadni događaj niti je vezano za dnevno-politička dešavanja, već da predstavlja nastavak trenda koji traje godinama.
Predsjednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ukazuje da se model subsidiranja pokazao kratkoročnim za delatnosti sa niskim profitnim maržama:
„Ovih dana se uglavnom priča o kompaniji Valy iz Valjeva… ta fabrika je samo jedna u nizu fabrika koje su posljednje dve godine otišle iz Srbije poslije isteka 10 godina perioda u kojem su dobijali subvencije. Kada prestanu subvencije i kada poraste cijena radne snage, kapital se seli na druga tržišta gdje traži slične uslove koje je imao u našoj zemlji. Mi smo dovodili niskoprofitabilne fabrike, dok su domaći privrednici bili skrajnuti.“
Iz Industrijskog sindikata Srbije povodom zatvaranja „Dräxlmaier“-a navode da se prava iz kolektivnog ugovora poštuju i da se dogovaraju otpremnine i uslovi odlaska za radnike koji ostaju bez posla. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Mihajlović takođe napominje da su kompanije koristile državnu podršku i subvencije te da razlozi odlaska leže u ekonomskim kretanjima i krizama na stranim tržištima.
Rizici „jeftine radne snage“
Ekonomski analitičari naglašavaju da je Srbija godinama gradila imidž destinacije sa jeftinom radnom snagom, što je privuklo radno-intenzivne kompanije čiji se opstanak direktno oslanjao na budžetsku pomoć.
Ekonomski konsultant Mahmud Bušatlija objašnjava efekte državnih davanja na konkurentnost:
„Ti koji su uzimali subvencije su lagodno dolazili ovdje, jer su praktično subvencije pokrivale našu radnu snagu i to se sada vidi. Ako investitor dobije novac, a ne mora da ga vraća, on smanjuje svoj ulog u investiciju i onda su naši investitori u lošijoj poziciji. Oduvijek sam govorio da davanje novca nije opravdano ni u jednom sektoru, osim u poljoprivredi.“
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da model privlačenja investicija mora pretrpeti izmjene u pravcu jačanja domaće privrede i tehnologije:
„Potrebna nam je država sa niskim porezima i privreda zasnovana na znanju, a ne na radnoj snazi koja više ni u Srbiji nije jeftina. Srbija ne može doveka da se oslanja na subvencije i strane investitore, već mora više da ulaže u domaće firme, znanje i produktivnost.“
Političke reakcije i rasprava o ulogama podsticaja
Pitanje odlaska investitora i prekida subvencionisanja izazvalo je oštre reakcije i na političkoj sceni. Bivši predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi eventualno potpuno ukidanje subvencionisanja i najavljeni politički potezi mogli dovesti do masovnog odlaska stranih kompanija:
„Oni kažu da nećemo više da subvencionišemo strane investicije. Znate li da ćete zbog toga izgubiti stotine hiljada radnih mesta? Ne budemo li pomagali drugim firmama, i tu ćemo ostati bez hiljada zaposlenih. Nijedna od velikih kompanija ne bi dolazila bez podrške.“
Sa druge strane, predstavnici opozicije i sindikata odgovaraju da odlasci nisu nastali zbog nedavnih političkih promjena ili izbornih rezultata, već da su mnoge kompanije još mjesecima ranije najavile povlačenje zbog isteka decenijskih ugovora o subvencijama i globalnih poremećaja u automobilskoj i tekstilnoj industriji.
