Građani Islanda podijeljeni su oko nastavka pregovora za ulazak te države EU i to 46 odsto „za“ i 46 odsto „protiv“. Odlučiće osam odsto trenutno neopredijeljenih.
Na Islandu će se 29. avgusta održati referendum o daljem nastavku pregovore za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Građani na refrendumu neće odlučivati o članstvu u EU. Glasanje se organizuje o nastavku predpristupnih pregovora za članstvo u EU. Ako pobijedi opcija „za“, pregovori sa Briselom bili bi ponovo otvoreni. Eventualni dogovor o članstvu morao bi da bude potvrđen na novom referendumu.
Prema najnovijem istraživanju Gallupa, 46 odsto birača podržava ponovno otvaranje pregovora, dok je isto toliko – 46 odsto – protiv. Osam odsto još nije odlučilo. To znači da bi i mali pomak u raspoloženju birača mogao da odluči ishod glasanja.
Pregovori su ranije bili pokrenuti nakon što je Island podnio zahtjev za članstvo 2009. godine, ali su kasnije obustavljeni.
Referendum dolazi u trenutku kada je islandsko društvo gotovo podjednako podijeljeno.
Posebnost ovog referenduma je upravo u tome što građani ne glasaju o konačnom ulasku u EU. Ako 29. avgusta pobijedi opcija „za“, Island tek ulazi u novu fazu pregovora, koji bi mogli da traju dvije ili više godina. Tek nakon toga građani bi ponovo odlučivali – ovog puta o konkretnom sporazumu i stvarnom članstvu.
Prema istraživanjima, više od polovine Islanđana protiv članstva u EU – 54%
Važno je napraviti razliku između podrške nastavku pregovora i podrške samom članstvu. Istraživanja pokazuju da je stav prema punopravnom ulasku u EU nepovoljniji nego prema samom otvaranju pregovora. Ranije istraživanje Gallupa pokazalo je da je 54 odsto građana protiv članstva, a 46 odsto za. Druga istraživanja bilježila su veću podršku nastavku pregovora.
Pristalice evropskih integracija smatraju da bi pregovori Islandu dali priliku da izdejstvuje povoljne uslove za eventualno članstvo. Oni su protiv toga da se unaprijed odbaci tu mogućnost.
Jedan od njihovih glavnih argumenata jeste ekonomska stabilnost. Island koristi sopstvenu valutu, krunu, koja je tokom prethodnih ekonomskih kriza bila izložena velikim oscilacijama. Zagovornici članstva tvrde da bi eventualno uvođenje eura dugoročno donijelo stabilniju valutu, niže kamatne stope i predvidljivije poslovno okruženje.
Pristalicama najvažnija ekonomska stabilnost i međunarodna sigurnost
Drugi argument odnosi se na međunarodni položaj Islanda. Zemlja se nalazi na strateški važnom području sjevernog Atlantika i Arktika. Rat u Ukrajini, zaoštravanje odnosa velikih sila i sve veći geopolitički značaj Arktika promijenili su način na koji dio Islanđana posmatra pitanje bezbjednosti.
Pristalice EU smatraju da bi članstvo Islandu omogućilo snažniji politički uticaj unutar evropskog bloka. Time i veću mogućnost da zajedno sa drugim evropskim državama odgovara na pritiske velikih sila. Island je već član NATO-a i dio Evropskog ekonomskog prostora. Članstvom u EU dobio bi i direktno političko mjesto za stolom kada se odlučuje o evropskim politikama.
Zagovornici takođe podsjećaju da Island već uživa mnoge prednosti evropske integracije. Član je Evropskog ekonomskog prostora, ima pristup jedinstvenom tržištu i dio je šengenskog prostora. Zbog toga tvrde da je pitanje da li je bolje biti blizu EU i primjenjivati veliki dio njenih pravila bez punog uticaja na njihovo donošenje – ili postati član i imati pravo glasa u institucijama Unije.
Ribarstvo – najveća prepreka
Ako postoji jedno pitanje koje može da odluči sudbinu islandskog odnosa prema EU, to je ribarstvo.
Riba nije samo važan izvozni proizvod već i dio nacionalnog identiteta. Island je tokom 20. vijeka vodio čuvene „ratove bakalara“ sa Velikom Britanijom upravo zbog kontrole nad svojim ribolovnim područjem. Zbog tog istorijskog iskustva mnogi Islanđani izuzetno teško prihvataju mogućnost da o njihovim ribolovnim resursima odlučuju institucije u Briselu.
Protivnici evropskih integracija upozoravaju da bi članstvo značilo prihvatanje zajedničke evropske politike ribarstva. Strahuju da bi evropske kvote i pravila mogli da ugroze kontrolu Islanda nad sopstvenim vodama i da bi dio prava na upravljanje ribljim fondom morao da bude podijeljen sa drugim članicama EU.
Islandska ministarka spoljnih poslova Þorgerður Katrín Gunnarsdóttir poručila je da bi zadržavanje suverenog nadzora nad ribarstvom moralo da bude jedan od ključnih uslova svakog budućeg sporazuma sa EU.
„Ne“ kampanja: Zašto Islandu uopšte treba EU?
Protivnici članstva smatraju da Island već ima gotovo sve ekonomske koristi od saradnje sa Evropskom unijom, bez potrebe da postane njen član.
Njihov argument je da preko Evropskog ekonomskog prostora islandske kompanije već imaju pristup jedinstvenom evropskom tržištu, dok bi punopravno članstvo donijelo dodatne obaveze i ograničilo mogućnost Reykjavika da samostalno donosi odluke u oblastima poput ribarstva i poljoprivrede.
Protivnici takođe ističu suverenitet. Za njih je ključno pitanje ko donosi odluke koje se tiču Islanda – islandski parlament i vlada ili evropske institucije.
Oni odbacuju i argument da bi EU automatski riješila islandske ekonomske probleme. Liderka opozicione Stranke nezavisnosti Guðrún Hafsteinsdóttir ocijenila je da članstvo u EU samo po sebi ne bi riješilo ekonomske probleme zemlje niti bi garantovalo veću bezbjednost, navodeći da se islandska bezbjednost već zasniva na NATO-u i bilateralnom odbrambenom sporazumu sa Sjedinjenim Državama.
Protivnici takođe žele da Island zadrži islandsku krunu, jer smatraju da sopstvena valuta vladi omogućava da vodi monetarnu politiku prilagođenu specifičnostima male islandske ekonomije.
Poljoprivrednici i ribari posebno zabrinuti
Pored ribara, rezervisanost postoji i među poljoprivrednicima. Oni strahuju da bi članstvo otvorilo islandsko tržište mnogo većoj konkurenciji iz drugih država EU, uključujući jeftinije poljoprivredne proizvode.
Za dio stanovništva u ruralnim krajevima pitanje EU zato nije samo pitanje spoljne politike već i pitanje opstanka određenog načina života.
S druge strane, pristalice pregovora odgovaraju da upravo pregovori treba da pokažu kakve bi konkretne uslove Island mogao da dobije. Oni smatraju da nema razloga unaprijed odbaciti članstvo prije nego što se vidi šta bi Brisel ponudio.
